S!

 Vlaja i ja smo se dogovorili  oko podele imovine, da ne ulazim sada u te detalje, ali poenta je bila da ću ja izaći iz kuće, jednom kada budem bolje, da će mi pomoći da nađem stan i preselim se, podeljeno roditeljstvo, sve okej. 

Ja nisam bila okej, bila sam na bolovanju, pila lekove, spavala dobrim delom dana, ostatak provodila sa klincem, imala promene raspoloženja, plač pa odjednom euforija, čudno je bilo. 

Ali, svakako da sam osećala i olakšanje, a i uzbuđenje što sam, eto, sama. 

Vlaju sam nagovorila da pita onu koleginicu da izađu na dejt, ispratila ga tog dana na isti, pripremila mu šta da obuče, nabacila par saveta, dete poslala kod bivših već svekijevaca i ostala sama. 

Početak januara 2022, snežno i hladno. 

I malo- depresivno. 

Ipak sam ja volela Vlaju. Nije bilo lako poslati ga drugoj na dejt, hej, samo sam želela biti kul i da ne vidi da je meni i dalje dobrim delom sebe stalo. Neka! Mislila bih, neka, to si želela, sada si slobodna. 

Sada ćeš da upoznaješ nove ljude! Kao da je samo to bitno, ali meni tada jeste. 

I onda, odjednom, pitanje, a gde da upoznam nove ljude!

Pa na bolovanju sam, a i inače radim od kuće, ne izlazim, a i nemam sa kim, a i ne izgledam baš kao neko kome bi se prišlo u izlasku kao nekada što jesu, šta ću! 

Drugarica se tada smuvala sa nekim preko tindera, baš su kliknuli i tako rešim i ja da napravim tinder, dok je Vlaja na dejtu da i ja malo dam sebi oduška svajpujući levo desno. 

Napravila sam i sigurno je bilo mečeva, stavila sam svoje slike od pre par godina, dok sam još ličila na osobu, lajkovali su me. 

Između ostalih, počela se dopisivati sa nekim S. 

S je imao svoje i slike psa. Imao je 43 godine, tako je pisalo na profilu i slike su odgovarale nekom ko ima toliko godina, taman za mene. 

S je rekao da traži dugu vezu i da je strastven i romantičan. Awwwww! Meni takvo oduševljenje... Aw strastven, padam, aw romantičan, ludim. 

Strast je pokazao vrlo brzo, tražio mi broj telefona i da se čujemo, pa se to pretvorilo u to da se čujemo noću i da mi demonstrira koliko je strastven, kako lepo uzdiše i kako je napaljen dok ja pričam sada, doduše sam napredovala, ne pišem, seksi romane. 

Znate, znam da je jadno. Sada znam. Ali, ono je stvarno bilo posebno stanje. Koje nije depresivna epizoda nego je sakupljano godinama, i koje nije moglo roditi normalne emocije, samopoštovanje, bilo šta, bilo kakvu spoznaju. Znam da je jadno, ja biram pisati iskreno o svemu tome, ne da se hvalim, zaboga, već da samo pišem o tome. 

Dakle, romantika je bila u tome što su se pozivi dešavali uglavnom noću. 

Slao mi je slike, svog polnog organa naročito. Ja bih rekla da je baš lep i zamolila da mi pošalje neku svog lica. Rekao bi da se nije obrijao ili tako to. Polni organ mu je bio obrijan, mislila sam, al ajde, neće čovek, neću ja tu sada da zakarem. 

Rekao i da će da me ženi. Odmah, sutra, ako hoću. Nisam htela, al mi beše lepo da me zaprosi. 

I dogovorimo se da se vidimo. Neko veče, na Slaviji, još sam živela u kući tu sa Vlajom. Nisam mu ni rekla gde idem, bilo me sramota. 

Pre toga se videla sa nekom koleginicom. Pričam joj kako je lik sladak (ne slikama sa tindera jeste), ima dva sina, treći je poginuo, razveo se onda, žena veštica ga ostavila, tužna priča, usamljen je...Dok joj prepričavam njegove reči, shvatam da silim samu sebe da verujem u njih, odustajem od dejta, javljam mu. 

Neće ni da čuje, moramo se videti makar na blic, on se zaljubio. 

Razmišljam, znam da je lik kreten, ali ono koketiranje sa glupošću se budi i meni i ok, idem. 

Ništa, tako oko 19h trebalo da se vidimo tamo kod Hrama. 

Prvo sam ga po hladnoći čekala oko pola sata i sto puta htela otići nego ne znam ni sama što nisam. 

Onda je došao i naravno, ušla sam u auto, jer, samo neka se dešava. 

Lik je imao makar 60 godina, najmanje, sile nema da je manje imao, nema blage veze sa likom sa slika, to def nije ta osoba, ali je meni odmah rekao kako su mi slike stare, i da sam dodala bar 30 kg. 

Tu mu odmah saopštila da želim van iz auta, kaže ajde šta ti je, idemo na Ušće. Tražim da me pusti, zaključana su vrata. Zvoni mu tel, javlja se, kreće. 

Ćutim. Ćuti. Vozi. Proveravam imam li bateriju. Šaljem drugarici poruku, br tablica koje sam zapamtila, srećom, kada je dolazio. 

Zovi na deset minuta, dogovor, sve. 

Vraća se lik idemo na Ušće, neko dete mu je tamo, pa nešto oko ključeva. Oldazi iz auta, zaključana sam unutra, vidim da mi ne može ništa, ima 35kg sa krevetom, al zovem drugaricu da joj kažem sve šta se dešava. 

Ima i ljudi, ovako, prolaze. 

Razmišljam da zamolim nekog za pomoć, lik se vraća. Kažem mu da me pusti, da sam javila drugarici, kezi se samo i kaže kako idemo na vrlo lepo mesto. 

Vozi na neki parking ispod Ušća, na otvorenom, šta god da je ono bilo, zaustavlja auto, kreće da me ljubi, sklanjam se, otkopčava se i pokušava da mi nabije glavu u međunožje. 

Dernjam se da me pusti, ne vredi, kontam šta se dešava. 

O, htela si opasnost, eto ti je! 

Krv mu je krenula na pišu, vrisnuo, izvukao se napolje, samo sam ustala odande i udarila ga torbom i počela da trčim. Kad sam se domogla Ušća, zvala Vlaju da dođe po mene! Jos uvek u ustima ukus te krvi imam, nikad pre toga nisam nekog ujela tako. 

Lik i dalje ima tinder profil, ime S, slike svog stomaka sa pločicama, psa i sebe iz profila! I dalje ima 43 gdoine! Oprez, što dalje od njega!