N!

 Par dana kasnije, ponovo sam bila luda za V, ali, desila se jedna važnija stvar. 

Saznala sam da sam COVID pozitivna. 

Prvih nekoliko dana sam bila ok, onda me sastavila temperatura i negde do četrnaestog marta glavu sa jastuka podizala nisam. A potom, naprasno poboljšanje, meni se tih par dana učinilo kao večnost, i, sa maskom na licu, naravno, tumarala sveže pokislim ulicama Beograda. 

V se nije javljao, Sin je bio kod Vlaje zbog moje korone, bila sam na bolovanju zbog iste, i bilo mi je malo deprimirajuće dosadno. 

Krenem od stana, pa preko Hrama, Slavije, Srpskih vladara, do centra, pa Dorćol i onda preko 27 marta (ja sam ostala u starim nazivima) i Vuka (naravno, sve uz sedenje u parku onde bar sat vremena i nadi da će odnekud naići V), parkića čuvenog "našeg" do stana ponovo. 

E, a jedne večeri sam, posle kontrole u DZ, mislim da je bio 15. 03. 2023, svratila u kafić neki na Dorćolu. 

I tamo nikog, samo ja. Svakako sam se pristojno udaljila od ulaza, konobara, nemojte mi o zaraznosti, znam sve, sve okej, nisam korektna. 

Svakako samo konobar i ja unutra. 

A on ima friz kao Vlaja. To je taj isti na kojeg sam ga nagovorila, Vlaju, ne konobara. I slatko mu stoji. I nekako se slatko kreće onde po šanku, pere sudove, zanimljivo sedeti, pušiti, pijuckati kafu i gledati muškarca kako pere. Da, nisam ja ni videla konobara, ja sam se prisećala pređašnjeg života, u stvari. Ali, zapravo, ne da sam ga gledala nego sam buljila u njega, sama u kafiću, satima, sve sa sjajem u korona očima i osehom iza maske. 

Mislim, lik nije baš idiot, prišao je, nekonobarski, seo za sto, upozoren na moju opaku bolest ipak ostao i nasmejao se, prvi put. I. ladno nema zub napred. Au, ode slika ode sve, nema veze, pričamo. 

Ali, razgovaramo mi, ma flertujemo sve u 16, do kraja večeri imao on i moj broj i uveče se dogovorimo da odem sutradan, 16.03.2022, opet u kafić kod njega, pričamo o ljubljenju nekom, a ja se pitam jeboteeee jesi li ti normalna, jesi li ti čitava, šta to radišššš. Samo mi se sviđa što se nekom sviđam i setim se kako sam tako i ranije umela da zavlačim ljude za malo pažnje i onda se pitam jesam li to radila i sa V i on me provalio i opet mi se ne javlja zato i ovom konobaru bez zuba napišem da sam zaljubljena u drugog i on kaže nema veze i V pošaljem još jednu tepih poruku. 

I on ne odgovori. I zato rešim, ma ko ga šiša, ima da se ljubim sutra sa konobarom. Osim toga, ne izgleda loše, srediću mu zub ja, ajd! 

Malo mi je bilo samo do toga da se nešto dešava. 

Malo mi je bilo žao sebe same, malo tog nedužnog čoveka koji će samo da posluži kao neki hir. 

Kako god bilo, opet sam se sutradan nacrtala u kafiću, pričali smo ponovo, koketirali i tako. Nije mi se dopadao. Ne samo taj zub. Skoro da mi se ništa nije sviđalo, tada. Intelektualno sam ga jela za doručak, verbalno takođe, setila bih se V kako kaže da samo sa mnom ne mora sebe da spušta kako bi normalno komunicirao, ja sam sebe ovde spuštala, pravila se da su mi smešne neke fore koje su bile glupave. Nije mi se dopalo ni kako hoda, ni to što je jako mršav i nizak, što duva, živi sa mamom (čudno da mi nije smetalo što V živi sa mamom), čeka da mu neko od investitora uzme kuću straćaru pa da dobije stan, što je godinama u tom kafiću na minimalcu, što je poslednju vezu imao pre sto godina...

Ništa. Više nisam imala želju ni za ljubljenjem, a on je već govorio kako u sledeći ponedeljak povedem klinca da idemo negde svi zajedno, kako mali ima isti friz kao on (ne kao on, već kao Vlaja), kako će svi da misle da je njegov... 

Mrzela sam i sebe tu i njega i sve. Nije on ništa kriv, ja sam. Njemu nije smetalo što sam debela, govorio je da sam jako lepa, zgodna čak, da voli da ima šta da uhvati...

Uh! 

Morala sam da krenem, pre nego završi smenu, da odem što dalje, nikad se ne vratim. 

Krenula sam, ali i on za mnom, nije želeo da me pusti. 

Koračali tako zajedno, ja njegove visine i to u običnim patikama, ajde nema veze to, al sve ostalo, ne mogu, ma ni za kombinaciju ne mogu! 

Ali, on je iskoristio trenutak u kojem sam se tako predala mislima i poljubio me. 

Usne male, lice sitno, nema zub! 

Ok, neću! 

Došao je bus, ušli smo oboje, on želeo da nastavi da me ljubi, ja mu samo rekla da ne mogu na javnom mestu i da me gledaju, ispoštovao je. 

Kada sam stigla u stan, poslao mi je poruku da se zaljubio. Dobio je smajli, a ja sam sama sebi bila odvratna. 

Sledećeg dana sam ga nazvala i rekla mu da ne mogu da budemo zajedno. Zaljubljena sam u drugog, probala sam, al ipak mislim na ovog stalno. 

Rekao je ok. Ali nije bilo ok. 

Mesecima kasnije je pisao. 

Volim te. 

Volim te. 

Ajde da se vidimo. 

Volim te. 

Da znaš samo kako mi je veliki. 

Da ti pošaljem kurac, kurvo! 

Volim te, kurvo! 

Volim te, ljubavi moja! 

Pa je dobio blok. 

Javio se na insta godinu dana kasnije, da me pita da se vidimo, sve uz uporno gde sada živiš pa gde živiš, kaži mi, hajde bre šta umišljaš reci i onda je i tu popio blok i tako! 

A ja sam i 17.03.2022 i dalje mislila na V.