D!

 Oporavila sam se od korone, ali ne i od V. I dalje je bujala misao na njega i o njemu u glavi, i dalje vapila za ponovnim rađanjem ona osećanja koja je samo on mogao da izazove. 

Pitala sam se, šta je to tako posebno u vezi njega. Pitala sam se, zašto on, da li je on ili prevelika želja za nečim. 

Njega sam poznavala kada sam imala 25. Maja je imala 23. Maja iz T!, za neupućene. 

Zašto sam tada imala baš 23? 

Da, zato! 

Znate, ja sam bila baš dobro dete. Lepo vaspitano, poslušno, smerno, najbolji učenik, marljiva, vredna. Ja sam, zapravo, bežala u sve te osobine, što se pokazalo dobrim, zbog toga što sam veoma rano, negde sa pet godina, odlučila da se nikada neću udati. Zašto sam to odlučila, neka za sada ostane neizrečeno. 

Ali, poenta je da sam ja glumila robota, veoma dugo, a sva čula suzbijala, negirala. Duboko potiskivala svu strast koja se u meni nalazila i koja nije bila samo za knjigama i učenjem, već i za dodirom, nežnošću. I ne samo to, ja sam dete iz vrlo patrijarhalne sredine, u stalnoj želji za promenom na bolje. Oduvek. Ali, sputana u tolikoj pomami za slobodom vlastitim kočnicama dečijih odbrambenih mehanizama, samo sam krajičkom oka vazda posmtarla zaista slobodne ljude, moje vršnjake. 

Meni se nije moglo dosta toga. Sama sam sebi zabranila. Ja sam morala da budem zaljubljena, ali nisam smela da imam momka u srednjoj, ja sam obožavala klasičnu muziku i podrazumevalo se da ću izučiti sve kompozitore i pesnike, da ću biti dovoljno kul da znam uvek i šta se sluša i šta bi trebalo, šta jeste kul, a šta nije....ali ja nikada nisam smela da sama uzmem intrument u ruke, jer bih tako odlutala sa svog cilja. Mogla sam da pišem, toliko sam sebi dala za pravo, na raspustima, umereno, kada završim sve ostalo. 

Počela sam da pušim sa 17, ali samo tri cigare dnevno, ne više i ništa više, jer nisam dozvolila sebi toliku slobodu. 

Posmtrala sam one koji jesu. Divila im se na smelosti da žive punim plućima, dok ja ispunjavam sebi zadate više ciljeve. 

Kasnije se iz toga izrodila i anksioznost, jer nikada neću moći da ispunim sve svoje ciljeve i kažem, e sada vredi, no to za sada po strani. 

V je mogao sve. V je sebi dozvoljavao sve. On je bio mangup sa pocepanim farkama i gitarom, on je pročitao više knjiga od mene, ali nije završio faks, on je birao sasvim drugačiji život. 

I ja njemu zavidim na tome, ja poštujem njegovu slobodu. 

To je bilo to. 

I znala sam, da, i zašto 23 i zašto 25 i da ništa nije tek tako, ali sam to želela da raspravim sa psihoterapeutkinjom, koju sam još od novembra izbegavala. 

Zakazala sam razgovor sa njom, ubrzo posle prethodne priče. 

I ispričala joj tada sve. Čudno da se uopšte ne sećam šta mi je rekla, osim što sam sve vreme razgovora razmišljala kako moram da uradim nešto vrlo pametno. 

Bacila sam se na posao, nisam ni pomišljala na bilo kojeg muškarca neko vreme, bavila se klincem, nekako mirno i eto, pametno, živela. V se nije javljao, nisam mu više ni pisala. 

I onda mi je stigla poruka od D. 

Još u januaru, kada sam otvorila tinder, pored nesrećnog S, ja sam bila u komunikaciji i sa D, ali D nije bio navalentan i uporan, već vrlo fin mladić, onako, na papiru savršen. 

IT, Beograđanin, fino dete, hobi tenis, par dugih veza, par godina mlađi od mene, slatkast skroz po slikama, uklopio bi se još u taj pametan način života. 

Odgovorila sam i ubrzo smo zakazali dejt. 

Pa, lepo sam se obukla, prilično prekrila nedostatke, tj viškove, ne očekujući ništa, jedne martovske večeri otišla da se vidim sa njim. Negde na autokomandi. 

Malo sam ga sačekala. Stigao je momak sa rancem na leđima, isti kao sa slika, visok, zgodnjikav, plavušan, sladak. 

Ušli u pogrešan sasvim kafić, jer je treštala muzika i jedva da smo čuli jedno drugo. Uglavnom je veoma prijatno proteklo par sati, smeh, doskočice, lepo sve. 

Nije bilo kao sa V, nije bilo te hemije, bilo je mirno, opušteno. Nekako neizazovno. Ne znam, falilo mi je nešto. Otpratila sam ja njega do stanice, prošetala do stana, usput pozvala Vlaju i rekla mu samo da je bilo ok, ali nije to to. 

Nije to V. I opet mi se vratio i nije želeo izaći iz glave, ili ja nisam želela da izađe. 

Demon koji visi obešen o moždane vijuge. Kezi se i vrpolji, smeši onim zelenim očima. Smeje mi se glasno. Uh! 

Javio se D, odmah da mu je bilo super, dogovarao sledeći susret. Sve ok, pristala sam ja! Ostalo je da se dogovorimo za neki dan do kraja nedelje. 

Bila sam ok zbog toga. Pametan izbor. Uklapa se. Samo da zaboravim V nekako. 

Opalila par fotki i metnula na stori. Svidela se sama sebi. Uput i mačku neku - nova životinja da je smaram i obožavam. 

I, posle par sati, V je pogledao stori. Pogledao moj strori, hej! 

Zaspala sam sa osmehom na licu!