V!

 Naravno, nadam se da niko ne može sada već pomisliti da će V tako lako izaći iz mog života! 

Posle mog rođendana, razmenjivali smo poruke. I dok sam bila kod mojih na selu. Ništa veličanstveno, uglavnom o tome kako smo proveli dan. Naravno, nisam mu govorila o bumble, dopisivanjima, ništa ja to spominjala nisam. 

Osećanja prema njemu su vrlo utihnula, ako ih je ikada zaista bilo, onih pravih, a da nije opčinjenost nečim. Samo mi je ostao enigma, meni veoma nelogična zagonetka, ali koju svakako valja rešiti. Želje vezane za njega bile su oprečne. Od one da prekinem svaki kontakt, jer je to zaslužio, do one da se on zaljubi u mene, zavoli me čak, i to onako kako je voleo nju, kako sam ja zamišljala da on ume da voli. 

Ovde ima malo želje da budem voljena, još uvek, a ima i ega. Povređene sujete. Ja jesam vrlo sujetna osoba, ali, i veoma je čudna ta moja sujeta, jer je u devedeset devet posto slučajeva vezana za muškarce i neko takmičenje sa njima. Nije to ni samo ono ti si mene ostavio, ja se zaljubila, a ti nisi, ma jok! Bilo je i toga, ali ne samo to. Nego baš prema muškarcima u smislu ja sve mogu bolje, jer sam žena, meni sposobnoj ne treba muškarac, nego ja sama biram, vrlo svesno, da imam muškarce u životu. Koliko je to zaista tako, ne znam, ali na tome se temeljilo. I da, možda sam i svoju vrednost potvrđivala kroz mišljenje muškaraca baš iz tog razloga, mada i kontraditorno. 

Sve to tako zbrkano u papazjaniju, kolutalo mi se po glavi, tražilo nove muškarce po bumblu i paralelno održavalo kontakt sa V. 

Recimo, onog dana kada sam išla da se vidim sa I, prvo sam se srela sa V. Nisam mu rekla kuda idem, pitao me samo da me vidi, a taman je bila zgoda, jer sam se sredila. Ništa se nije desilo, razmenili par reči o ko zna čemu, dobro se sećam da je prokomentarisao to da mi je lepa kosa. To je od njega bilo i previše. Bar kada sam ja u pitanju. 

I dok sam se dopisivala sa Č, nekoliko puta se samopozvao na kafu, par puta sam ga i ja pozvala. Ništa seksualno, samo dođe, pijemo kafu, pričamo. 

Ma koliko se trudila da odgonetnem tu priču sa heroinom, nije mi se dalo. Menjao bi temu. Doduše, bio je vrlo ljubazan prema meni, nije mi tražio novac. Neretko bismo samo slušali muziku. Umeo je mnogo puta da nešto kod kuće sam odsvira na gitari i otpeva, pa mi pošalje, da dam mišljenje ili kao, namenio je meni. Da, bilo mi je super tada. Ali, ništa osim toga, baš ništa dalje. Pričali smo opet, vrlo često, o tom ratu i o Petrinji i o izbeglištvu, njegovom ocu, mojoj porodici ponekad, mom detetu za koje se intersovao veoma, koje bi ga i srelo često, prema kojem je bio zaista sjajan. Zvao ga je "bata V", ne znam zašto "bata", kada realno izgleda kao čika, ponekad i kao deka, ali eto, takve je asocijacije budio u njemu. Možda, jer se baš igrao sa njim, donosio mu igračke, pravili su zajedno igračke. Malo je sada sve ovo nerealno i meni koja se prisećam, ali tako je. Toliko da sam i onda, a i sada pomislim, da u njemu ima ljudskosti, normalnosti, ali da je sjeban na milion načina. Zapravo, da je sam sebe sjebao i da je izbeglica na ovoj zemlji i u svojoj glavi, zauvek kao takav zaključan da pluta između stvarnosti i mašte. 

Par puta bi mi se jadao, kako je kasno za sve. Kako nikada neće imati dete, porodicu. Par puta smo, šetajući Bulevarom, zastajali tako pored prodavnica nakita, u neke zlatare me i sam vodio, pretvarao se da i dalje ima svoje, i tada bi me tim ljudima predstavljao kao svoju ženu čak. Upoznavao sa nekim ljudima koje poznaje, kao svoju devojku. A nismo bili ni blizu tome da sam mu devojka, ni muvanja nije bilo. Pitao me da budemo kao nešto u vanbračnoj zajednici, kroz šalu, da budemo prijatelji sa povlasticama, opet kroz šalu, ali nije tu bilo ni tih povlastica. 

Negde kada sam otišla na dejt sa Č, V i ja smo se viđali svakog dana. Došao bi samo na tu kafu, otišli bismo u šetnju, par puta me i izveo na večeru. Odakle mu kinta, nisam ni želela da znam. Ali, eto, bio je ljubazan, uglavnom lepo raspoložen, ponekad setan, ponekad depresivan. 

Mislim da sam i ja bila depresivna, zapravo. Duboko u sebi, znala sam da ništa nema smisla. Nisam bila zadovoljna poslom, samom sobom, time što sam previše okružena nekim muškim likovima, nisam bila zadovoljna finansijskom situacijom, samo sam nekako pokušavala svim silama da budem ok. 

I tako, ništa specijalno, ništa posebno, samo da kažem da je V i dalje bio prisutan i to daleko više nego ranije, samoinicijativno, i da je prosto bio tu. 

Koliko iskreno, sigurno da ne sasvim, jer istinu o heroinu mi nije govorio, a nisam ni ja njemu za I, Č, bumble. On je prezirao dejting aplikacije, svakako.